ода̀хнути
одахнути
Лема
одахнути
Извор
том 4, стр. 16, редослед 6
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
о̏дахнӯ, ода̀ше и о̏даше, р. прид. ода̀хнуо -ло) сврш. испустити из плућа ваздух, дахнути са олакшањем након чега напорног, тешког; ослободити се напрегнутости, осетити олакшање након чега мучног
dialectal— ула, -уло, покр. о̀дахао, ода̀хла и о̀дахла, тешког: ~ душом. — Она је на то дубоко одахнула. Чол. Ми нисмо још ни одахнули од рата. Бен. фиг. Прихвати за боцу да је отме ... кад одаше пушка, а његова рука клону.
Изворни текст (OCR)
ода̀хнути, о̀дахне̄м (аор. 2. и 3. л. о̏дахнӯ, покр. ода̀ше и о̏даше, р. прид. ода̀хнуо, -ула, -уло, покр. о̀дахао, ода̀хла и о̀дахла, -ло) сврш. испустити из плућа ваздух, дахнути са олакшањем након чега напорног, тешког; ослободити се напрегнутости, осетити олакшање након чега мучног, тешког: ~ душом. — Она је на то дубоко одахнула. Чол. Ми нисмо још ни одахнули од рата. Бен. фиг. Прихвати за боцу да је отме ... кад одаше пушка, а његова рука клону. Мул.