одба́цити

одбацити QA: medium

Лема

одбацити

Извор

том 4, стр. 17, редослед 2

1.а.
одстранити, удаљити бацивши; ослободити се чега, престати држати, носити и сл.: ~ снег од зида, ~ оружје.
сл. — слично
— Миша писар је ... одбацио десетку »трефа«, а чувао даму »ерца«.
Дом.
одрећи се кога или чега, напустити (што), ослободити се (чега).
— Счи је пристала да оперише само да им се умили ... да је не одбаце.
Рист.
Одбацио је своју ексклузивност.
Бат.
1.б.
нагло подићи, одвојити од подлоге.
— Јагну као да је нешто одбацило с мјеста, утече из собе.
Бен.
1.в.
померити, забацити.
— Одбацивши натраг рамена ... ходао је тик до кућа.
Крањч. Стј
1.г.
сузбити, потиснути:
непријатељске трупе, ~ нападача. — Данас се све то одбацило у неки кутић свијести. П 1939.
2.
негативно решити, неповољно оценити, не прихватити, одбити: ~ захтев, ~ молбу, ~ предлог, ~ тужбу, претпоставку.
Одбијајући сваке преговоре са њима краљевим официрима], ми смо одбацили и постулат за који су се чврсто држали, а то је монархија. Јак.
3.
победити, надмашити у бацању, пребацити.
Лани је одбацио својим вршњацима. Ћип.
4.
дати, донети: ~ приход, ~ профит.

Пододреднице

~ се

1. а. наглим, снажним покретом одвојити се од чега, покренути се снажно е одупревши о што; отиснути се: ~ увис. — Опазила вјеверица свјетину, подигла се ... на стражње ножице и ... одбацила се преко вршака јеле]. Гор. б. пружити се, истегнути се. — фиг. Брдо се спустило винолозом ... а сјеверу и западу одбацило шумом. Павл. 2. покр. одрећи се. — Ти си се мене ... одбацио. Вук Рј

наглим, снажним покретом одвојити се од чега, покренути се снажно е одупревши о што; отиснути се: ~ увис.пружити се, истегнути се.одрећи се.

Изворни текст (OCR)

одба́цити, о̀дба̄цӣм сврш. 1. а. одстранити, удаљити бацивши; ослободити се чега, престати држати, носити и сл.: ~ снег од зида, ~ оружје. — Миша писар је ... одбацио десетку »трефа«, а чувао даму »ерца«. Дом. фиг. одрећи се кога или чега, напустити (што), ослободити се (чега). — Счи је пристала да оперише само да им се умили ... да је не одбаце. Рист. Одбацио је своју ексклузивност. Бат. б. нагло подићи, одвојити од подлоге. — Јагну као да је нешто одбацило с мјеста, утече из собе. Бен. в. померити, забацити. — Одбацивши натраг рамена ... ходао је тик до кућа. Крањч. Стј. г. сузбити, потиснути: