о̀дбегао

одбегао

Лема

одбегао

Извор

том 4, стр. 17, редослед 9

1.
ијек. о̀дбјегао 1 р. прид. од одбећи.
ијек. — ијекавскир. прид. — радни глаголски придевприд. — придев
2.а.
који је напустио кога или што без сагласности оних који су имали контролу над њим; који је у бекству: одбегли војник, ~ девојка.
2.б.
који је прошао.
— У мом оку трепти заблијечтено чудо од преображаја одбјеглих времена.
Уј.
2.в.
који далеко иде, који у даљину води.
— И рађаш се на одбеглој стази.
Радул.

Изворни текст (OCR)

о̀дбегао, -гла, -гло, ијек. о̀дбјегао 1. р. прид. од одбећи. 2. а. који је напустио кога или што без сагласности оних који су имали контролу над њим; који је у бекству: одбегли војник, ~ девојка. б. који је прошао. — У мом оку трепти заблијечтено чудо од преображаја одбјеглих времена. Уј. в. који далеко иде, који у даљину води. — И рађаш се на одбеглој стази. Радул.