о̀дбегнути
одбегнути, одбећи
Лема
одбегнути
Варијанте
одбећи, о̀дбећи
Извор
том 4, стр. 17, редослед 13
- 1.а.
ијек о̀дбјегнути и о̀дбјећи, сврш. непрел. а. отићи, напустити кога или што без сагласности околине, власти, оних који имају право контроле; поћи у кућу будућег мужа, удати се без сагласности своје породице: ~ од својиХ, ~ непријатељУ, ~ оД мужа.
— Тамо су доцније ступили у везу са одбјеглим официрима.
Отац не пристаје на брак и ... она треба да одбегне.
нестати, ишчезнути.
— Чари што су на њему лицу боравиле беху одбегле.
- 1.б.
одјурити, отрчати, нагло се удаљити склањајући се од кога или чега, побећи.
— Тада одбјеже трком у шуму, дозивајући мајку.
- 2.
прел. напустити, оставити.
archaic— Затим га чељад одбјеже.
Одбегла ме брига, мржња ми је расла.
Изворни текст (OCR)
о̀дбегнути и о̀дбећи, о̀дбегне̄м, ијек. о̀дбјегнути и о̀дбјећи, сврш. 1. непрел. а. отићи, напустити кога или што без сагласности околине, власти, оних који имају право контроле; поћи у кућу будућег мужа, удати се без сагласности своје породице: ~ од својиХ, ~ непријатељУ, ~ оД мужа. — Тамо су доцније ступили у везу са одбјеглим официрима. Риб. Отац не пристаје на брак и ... она треба да одбегне. Вас. фиг. нестати, ишчезнути. — Чари што су на њему лицу боравиле беху одбегле. Нед. б. одјурити, отрчати, нагло се удаљити склањајући се од кога или чега, побећи. — Тада одбјеже трком у шуму, дозивајући мајку. Креш. 2. прел. заст. напустити, оставити. — Затим га чељад одбјеже. Бен. Одбегла ме брига, мржња ми је расла. Стан.