о̀дбити
одбити QA: medium
Лема
одбити
Извор
том 4, стр. 18, редослед 7
- 1.а.
ударајући одломити, одвалити, одвојити од кога или од чега: ~ грлић суду, ~ украс са зида.
— Жену у му рођену одбили од њега кундаком код плота касарнскоrа!
- 1.б.
одузети, одвојити од одређеног износа; одрачунати, пребити: ~ од збира, ~ од плате, ~ од укупне суме, ~ порез.
— Одбио је по који грошић у своју кесу.
Сељаци стишају ... Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једноr за другог.
- 1.в.
не урачунати, попустити у одређеним околностима, објаснити (нечим), схватити што негативно, оправдати, испричати: ~ на младост.
— Ваља дјетету одбити мало и на дјетињство.
На исти утјецај ваља одбити што ... у Аристотела стоји мноштво супстанција.
- 2.а.
нагло удаљити, променити правац, смер чему удаљавајући га од себе ѝли чега другог; сузбијати; отерати: ~ лопту
непријатеља, ~ напад. — Па га бију дрвљем и камењем, одбише га низ планину пусту. НП Вук.
- 2.б.
негативно одговорити коме, не изаћи у сусрет; не примити, не прихватити: ~ просца, ~ молиоца, ~ поклон, ~ позив.
Успео је да се одбије у штедионици меница. Дом. lеспретно је одбила комплимент. Торб.
- 2.в.
не сагласити се, одрећи; не пристати.
Не ради се о том! — немирно одби Светозар. Петр. В. Слуга ... одбије да га буди. Крањч. Стј.
- 3.
а. одмаћи, удаљити; ускратити што (некоме), одвојити, лишити привржености према коме или чему: ~ кревет од зида, дете од сисе.
О Стамболе, свечева палато ... што ће мене од тебе одбити? Њег. б. (обично у имп.) одмаћи се, одступити: одбиј од кола. — Одбиј од мене, нечиста сило! — просикта ... шапатом. Пол. 1958.
- 4.
пушећи испустити (дим), одухнути, отпухнути.
Турчин ... напали чибук и ... одбије дим. Пав.
- 5.
одзвонити, откуцати, одбројити звоњењем (о сату).
Црквени сат ... одби поноћ. Мил. В.
- 6.
покр уштројити, кастрирати.
рага је њивама киша, а планина одбитим јарцем.
Фразе
~ кривицу на кога бацити кривицу на кога, окривити кога. — асно је одбити кривицу на мртвоrа. Н. посл. Вук; ~ краке уморити се ходајући. — Одби краке газећи испред куће поноситог злата. Вел.; ~ коме рогове натерати, присилити кога да се пристојно понаша, укротити кога. — Нисте се владали према дјевојци ... па вам је одбила рогове.
Пододреднице
1. а. одскочити због судара са чим; одразити се, одјекнути: ~ од греде (о лоnти). — Експлозија ... се потмуло одби с урвина планински2. Јак. фиг. Погледи им се сузбише и одбише, тврдо и ледено. Кум. б. отргнути се, одвојити се. — Одби се грана од јоргована и лепа Смиља од своје мајке. НП Вук. 2. а. одмаћи се, удаљити се; ослободити, оставити на миру. — Одбио се од врата да ... не слуша. Сиј. Одбиј се од мене, кажем ти. Мул. б. одвојити се од какве масе, целине. — Спуштало се низ Карпате до шест вељих људских р'јека; одбило се, отцјепило шест изданка древна хрека. Наз. в. отуђити се; повући се: ~ од света, ~ од породице, ~ од дрVштва. — Одбио се у самоћу својега винограда. Јурк. г. изгубити интерес, вољу, прохтев за што: ~ од посла. — Дијете ... се посве одби од јела. НК 1946. 3. а. престати занимати, испасти из воље, огадити се. — Притисну га нешто у грудима, одби му се јело. Радул. б. напустити, не хтети доћи. — Кад ти се сан одбије ... знаћеш како је мени. Вукић. 4. а. одвргнути се, одметнути се. — Или је отишао ... у аскер, или се одбио у хајдуке. Мул. б. отићи, упутити се. — Натенане, с ноге на ногу, одби се пут Краљичина трrа. Креш. 5. престати тражити пастуха, постати полно немоћна. — Кобила се одбила. Кур
Изворни текст (OCR)
о̀дбити, о̏дбије̄м сврш. 1. а. ударајући одломити, одвалити, одвојити од кога или од чега: ~ грлић суду, ~ украс са зида. — Жену у му рођену одбили од њега кундаком код плота касарнскоrа! Крл. б. одузети, одвојити од одређеног износа; одрачунати, пребити: ~ од збира, ~ од плате, ~ од укупне суме, ~ порез. — Одбио је по који грошић у своју кесу. Шен. Сељаци стишају ... Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једноr за другог. Нен. М. в. не урачунати, попустити у одређеним околностима, објаснити (нечим), схватити што негативно, оправдати, испричати: ~ на младост. — Ваља дјетету одбити мало и на дјетињство. БВ 1909. На исти утјецај ваља одбити што ... у Аристотела стоји мноштво супстанција. Баз. 2. а. нагло удаљити, променити правац, смер чему удаљавајући га од себе ѝли чега другог; сузбијати; отерати: ~ лопту,