Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀дбити

сврштом 4, стр. 18

о̀дбити

одбити QA: medium

Лема

одбити

Извор

том 4, стр. 18, редослед 7

  1. 1.а.

    ударајући одломити, одвалити, одвојити од кога или од чега: ~ грлић суду, ~ украс са зида.

    — Жену у му рођену одбили од њега кундаком код плота касарнскоrа!
    Крл.
  2. 1.б.

    одузети, одвојити од одређеног износа; одрачунати, пребити: ~ од збира, ~ од плате, ~ од укупне суме, ~ порез.

    — Одбио је по који грошић у своју кесу.
    Шен.
    Сељаци стишају ... Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једноr за другог.
    Нен. М.
  3. 1.в.

    не урачунати, попустити у одређеним околностима, објаснити (нечим), схватити што негативно, оправдати, испричати: ~ на младост.

    — Ваља дјетету одбити мало и на дјетињство.
    БВ 1909
    На исти утјецај ваља одбити што ... у Аристотела стоји мноштво супстанција.
    Баз.
  4. 2.а.

    нагло удаљити, променити правац, смер чему удаљавајући га од себе ѝли чега другог; сузбијати; отерати: ~ лопту

    непријатеља, ~ напад. — Па га бију дрвљем и камењем, одбише га низ планину пусту. НП Вук.
    Марет.
  5. 2.б.

    негативно одговорити коме, не изаћи у сусрет; не примити, не прихватити: ~ просца, ~ молиоца, ~ поклон, ~ позив.

    Успео је да се одбије у штедионици меница. Дом. lеспретно је одбила комплимент. Торб.
  6. 2.в.

    не сагласити се, одрећи; не пристати.

    Не ради се о том! — немирно одби Светозар. Петр. В. Слуга ... одбије да га буди. Крањч. Стј.
  7. 3.

    а. одмаћи, удаљити; ускратити што (некоме), одвојити, лишити привржености према коме или чему: ~ кревет од зида, дете од сисе.

    О Стамболе, свечева палато ... што ће мене од тебе одбити? Њег. б. (обично у имп.) одмаћи се, одступити: одбиј од кола. — Одбиј од мене, нечиста сило! — просикта ... шапатом. Пол. 1958.
  8. 4.

    пушећи испустити (дим), одухнути, отпухнути.

    Турчин ... напали чибук и ... одбије дим. Пав.
  9. 5.

    одзвонити, откуцати, одбројити звоњењем (о сату).

    Црквени сат ... одби поноћ. Мил. В.
  10. 6.

    покр уштројити, кастрирати.

    рага је њивама киша, а планина одбитим јарцем.

Фразе

~ кривицу на кога бацити кривицу на кога, окривити кога. — асно је одбити кривицу на мртвоrа. Н. посл. Вук; ~ краке уморити се ходајући. — Одби краке газећи испред куће поноситог злата. Вел.; ~ коме рогове натерати, присилити кога да се пристојно понаша, укротити кога. — Нисте се владали према дјевојци ... па вам је одбила рогове.
Шен.

Пододреднице

~ се

1. а. одскочити због судара са чим; одразити се, одјекнути: ~ од греде (о лоnти). — Експлозија ... се потмуло одби с урвина планински2. Јак. фиг. Погледи им се сузбише и одбише, тврдо и ледено. Кум. б. отргнути се, одвојити се. — Одби се грана од јоргована и лепа Смиља од своје мајке. НП Вук. 2. а. одмаћи се, удаљити се; ослободити, оставити на миру. — Одбио се од врата да ... не слуша. Сиј. Одбиј се од мене, кажем ти. Мул. б. одвојити се од какве масе, целине. — Спуштало се низ Карпате до шест вељих људских р'јека; одбило се, отцјепило шест изданка древна хрека. Наз. в. отуђити се; повући се: ~ од света, ~ од породице, ~ од дрVштва. — Одбио се у самоћу својега винограда. Јурк. г. изгубити интерес, вољу, прохтев за што: ~ од посла. — Дијете ... се посве одби од јела. НК 1946. 3. а. престати занимати, испасти из воље, огадити се. — Притисну га нешто у грудима, одби му се јело. Радул. б. напустити, не хтети доћи. — Кад ти се сан одбије ... знаћеш како је мени. Вукић. 4. а. одвргнути се, одметнути се. — Или је отишао ... у аскер, или се одбио у хајдуке. Мул. б. отићи, упутити се. — Натенане, с ноге на ногу, одби се пут Краљичина трrа. Креш. 5. престати тражити пастуха, постати полно немоћна. — Кобила се одбила. Кур

одскочити због судара са чим; одразити се, одјекнути: ~ од греде (о лоnти).отргнути се, одвојити се.одмаћи се, удаљити се; ослободити, оставити на миру.одвојити се од какве масе, целине.отуђити се; повући се: ~ од света, ~ од породице, ~ од дрVштва.изгубити интерес, вољу, прохтев за што: ~ од посла.престати занимати, испасти из воље, огадити се.напустити, не хтети доћи.одвргнути се, одметнути се.отићи, упутити се.престати тражити пастуха, постати полно немоћна.
Изворни текст (OCR)
о̀дбити, о̏дбије̄м сврш. 1. а. ударајући одломити, одвалити, одвојити од кога или од чега: ~ грлић суду, ~ украс са зида. — Жену у му рођену одбили од њега кундаком код плота касарнскоrа! Крл. б. одузети, одвојити од одређеног износа; одрачунати, пребити: ~ од збира, ~ од плате, ~ од укупне суме, ~ порез. — Одбио је по који грошић у своју кесу. Шен. Сељаци стишају ... Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једноr за другог. Нен. М. в. не урачунати, попустити у одређеним околностима, објаснити (нечим), схватити што негативно, оправдати, испричати: ~ на младост. — Ваља дјетету одбити мало и на дјетињство. БВ 1909. На исти утјецај ваља одбити што ... у Аристотела стоји мноштво супстанција. Баз. 2. а. нагло удаљити, променити правац, смер чему удаљавајући га од себе ѝли чега другог; сузбијати; отерати: ~ лопту,