Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одбу̀бњати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 21

одбу̀бњати

одбубњати

Стална адреса

Лема

одбубњати

Извор

том 4, стр. 21, редослед 5

  1. 1.а.

    сврш. обавити бубњање, ударање у бубањ за одређену прилику.

    — Кад је ... опазио ... да се народ сабрао ... одбубња бубњар још неколико буботака.
    Неим.
    Ко ли ће се то скоро женити, да и њему одбубња на свадби и заради још коју пару.
    Сиј.
  2. 1.б.

    огласити бубњем; изложити што оглашавајући бубњем.

    — А сјутра ће Реџеп узети свој бубањ и ... одбубњати оно што њему на срцу лежи.
    Бан.
  3. 2.

    фиг. рећи или одговорити мумлајући, изложити басом, дубоким гласом, одбрундати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Само је мујсао браду и одбубњао: »Да нам ко не замјери ...«
    Јел.
Изворни текст (OCR)
одбу̀бњати, -а̄м сврш. 1. а. обавити бубњање, ударање у бубањ за одређену прилику. — Кад је ... опазио ... да се народ сабрао ... одбубња бубњар још неколико буботака. Неим. Ко ли ће се то скоро женити, да и њему одбубња на свадби и заради још коју пару. Сиј. б. огласити бубњем; изложити што оглашавајући бубњем. — А сјутра ће Реџеп узети свој бубањ и ... одбубњати оно што њему на срцу лежи. Бан. 2. фиг. рећи или одговорити мумлајући, изложити басом, дубоким гласом, одбрундати. — Само је мујсао браду и одбубњао: »Да нам ко не замјери ...« Јел.