Одредница

о̏два̄жан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 21

о̏два̄жан

одважан

Стална адреса

Лема

одважан

Извор

том 4, стр. 21, редослед 18

  1. способан да се присебно суочи с опасношћу, храбар, смео; који одражава такве особине: ~ човек, ~ јединица, ~ дух, поступак, ~ поглед.

    с — средњи род
    — Они су се договорили ... да се одаберу у селу одважни и смели људи, па да се диже буна. Дед. В. одва́жати (се), о̀два̄жа̄м (се) несврш. покр. в. одвозити (се). одва́жити се, о̀два̄жӣм се сврш. одважно, смело одлучити се на што ризично, опасно; прикупити храброст за какав поступак.
    — Сад се и ковач одважи да дигне главу.
    Шов.
    На такав подвиг Милан није могао да се одважи.
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
о̏два̄жан, -жна, -жно способан да се присебно суочи с опасношћу, храбар, смео; који одражава такве особине: ~ човек, ~ јединица, ~ дух, поступак, ~ поглед. — Они су се договорили ... да се одаберу у селу одважни и смели људи, па да се диже буна. Дед. В. одва́жати (се), о̀два̄жа̄м (се) несврш. покр. в. одвозити (се). одва́жити се, о̀два̄жӣм се сврш. одважно, смело одлучити се на што ризично, опасно; прикупити храброст за какав поступак. — Сад се и ковач одважи да дигне главу. Шов. На такав подвиг Милан није могао да се одважи. Јов. С.