одва́лити

одвалити QA: medium

Лема

одвалити

Извор

том 4, стр. 22, редослед 2

1.а.
силом одвојити, отргнути од подлоге или од целине (обично нешто крупно или нешто што је било чврсто припојено); одрубити, одсећи:
део зида, ~ летву из ограде. — Нека би слободно главу одвалио душманин с мене. М-И.
1.б.
отиснути, одгурати, отргнути.
Скочио Хусо бијесан, нити не зна за се, ал га други часом одвале од Хасе. Вел.
1.в.
фиг. огулити, опљачкати.
Читавих четрдесет рубаља одвалио си, а за ову вожњу и пет је сасвим доста. Моск.
2.
ударити, ошинути, опалити: ~ шамар, ћушку, ~ по ушима.
Ви ... сте ми гађали у главу, а одвалили сте ми по раменима. Вел.
3.
фиr. рећи неувијено, бубнути, извалити; рећи муклим, тешким гласом.
Зову на кулук — глуво и тешко одвали кнез као да збацује терет. Ћоп.
4.
пући, грунути, грмнути.
Триестак одвали пушака. Март.
5.
обавити, извршити (брзо, енергично).
Као прави радник одвали свој део посла. Сек.
6.
пеј. нагло напредовати, доћи до неког положаја, ранга.
Он одвали брзо за поднаредника и наредника. Срем. Изр.

Пододреднице

~ се

а. одвојити се од подлоге, од целине, отргнути се. — Јежао је као камен који се одвалио свисока. Андр. И. фиг. Посмијех му с одвали с лица. Креш. Једва му се одвали с уста: — Помози боr, комшија! Шуб. б. одбити се, удаљити се, отуђити се. — Одвалио сам се од свијета, па не знам што се у њем збива. Кум. в. фиг. увалити се, сурвати се. — Читава се једна Азија одвалила у крв, у кугу, у пожар ... као миниран каменолом. Крл

одвојити се од подлоге, од целине, отргнути се.одбити се, удаљити се, отуђити се.в. фиг. увалити се, сурвати се.

Изворни текст (OCR)

одва́лити, о̀два̄лӣм сврш. 1. а. силом одвојити, отргнути од подлоге или од целине (обично нешто крупно или нешто што је било чврсто припојено); одрубити, одсећи: