одва́ја̄ње

одвајање

одвајање

том 4, стр. 21, редослед 22

—
гл. им. од одвајати (се) одва́јати (се), о̀два̄ја̄м (се) несврш. и уч. према одвојити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

одва́ја̄ње с гл. им. од одвајати (се). одва́јати (се), о̀два̄ја̄м (се) несврш. и уч. према одвојити (се).