Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀двикнуо

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 23

о̀двикнуо

одвикнуо

Лема

одвикнуо

Извор

том 4, стр. 23, редослед 29

  1. 1.

    -уло и о̀двикао, -кла, -кло) сврш. 1. учинити да се неко одрекне извесне навике, одучити.

    — Зашто се не предузму енергичн мере и несавесни возачи одвикну од овакве вожње? Пол. 1958.
  2. 2.

    (од кога, чеrа, коме, чему) одвикнути се.

    — Борци одвикли од борења.
    Михиз
    Данашња је интелигенција ... одвикла читати ГлагољСке текстове.
    Водн.
    Бијаше већ посве одвикнуо друштву.
    Леск. Ј.

Пододреднице

~ се

престати чинити нешто што је било навика, изгубити навику, одучити се. — То није лако за оне ... који су се од тога одвикли. Нен. Љ. Било му је неVгодно онДје ... јер се већ давно одвикао живјети у граду. Шимун

престати чинити нешто што је било навика, изгубити навику, одучити се.
Изворни текст (OCR)
о̀двикнуо, -ула, -уло и о̀двикао, -кла, -кло) сврш. 1. учинити да се неко одрекне извесне навике, одучити. — Зашто се не предузму енергичн мере и несавесни возачи одвикну од овакве вожње? Пол. 1958. 2. (од кога, чеrа, коме, чему) одвикнути се. — Борци одвикли од борења. Михиз. Данашња је интелигенција ... одвикла читати ГлагољСке текстове. Водн. Бијаше већ посве одвикнуо друштву. Леск. Ј.