Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одви́кнути

сврштом 4, стр. 23

одви́кнути

одвикнути

Лема

одвикнути

Извор

том 4, стр. 23, редослед 27

  1. а.

    виком се одазвати на дозивање.

    — Напне ... грло што год може, те му одвикне.
    Вел.
  2. б.

    вичући одговорити, подвикнути.

    — Баба ... сачекала да се срећни отац израдује па му заповеднички одвикнула:
    — Секиру ... донеси да њом јунаку пресечем пупак.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
одви́кнути, о̀двӣкне̄м сврш. а. виком се одазвати на дозивање. — Напне ... грло што год може, те му одвикне. Вел. б. вичући одговорити, подвикнути. — Баба ... сачекала да се срећни отац израдује па му заповеднички одвикнула: — Секиру ... донеси да њом јунаку пресечем пупак. Рад. Д.