Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одвѝтлати

сврштом 4, стр. 24

одвѝтлати

одвитлати

Лема

одвитлати

Извор

том 4, стр. 24, редослед 8

  1. 1.

    отерати, одагнати.

    — Да јој се само приближио, би га ... мотком одвитлали.
    Шапч.
  2. 2.

    измаћи трчећи, одјурити.

    — Ја бих испред њега одвитлао засто-двјеста метара. ндр. Н. о̀двићи (се), о̀двикне̄м (се) сврш. = одвикнути (се).
Изворни текст (OCR)
одвѝтлати, -а̄м сврш. 1. отерати, одагнати. — Да јој се само приближио, би га ... мотком одвитлали. Шапч. 2. измаћи трчећи, одјурити. — Ја бих испред њега одвитлао засто-двјеста метара. ндр. Н. о̀двићи (се), о̀двикне̄м (се) сврш. = одвикнути (се).