одво̀јити

одвојити

Лема

одвојити

Извор

том 4, стр. 25, редослед 26

1.а.
оделити, оцепити, одсећи део од неке целине; раставити оно што је спојено, разлучити: ~ комад теста.
— Нисам кадар одвојити то мјесто од старих својих успомена.
Креш.
1.б.
скупити у засебну групу оно што је било с чиме измешано, издвојити: ~ кукољ од пшенице.
с — средњи род
— Гојко и Љубица одвојише свако своју децу.
Ранк.
2.
лишити што чега, уклонити, удаљити.
— Како је могла ... одвојити од куће Огњана и опремити га у школу!
Глиш.
3.
оставити на страну.
— Јана одвоји ручак за старицу.
Макс.
4.
познати по карактеристичним одликама, уочити, разликовати.
— Док Србина и Хрвата ... није могућно разликовати, сваки ће одмах одвојити Бугаре.
Цвиј.
5.
надмашити друге, истаћи се, испредњачити.
— Он је ... некако одвојио: зна, брате, све!
Лаз. Л.
Зар ће познати ... да ли сам умом, разбором и памећу одвојила од других жена.
М-И
на страну уштедети.

Фразе

не (моћи) ~ ока (очи, очију, поглед) од кога, чега не моћи се нагледати; ~ мишљење в. уз мишљење (изр.);

Пододреднице

~ се

1. а. одбити се, отргнути се. — Са једног прозора на страну одвојила се у̏женска прилика ... и суновратила се на улицу. Поп. Ј. б. бити усмерен, управљен. — Једнокатна зграда жупног двора ... одвојила се у правом куту од ... цркве. Пав. 2. напустити, оставити (кога, што), отићи; издвојити се, повући се. — Ненад није имао снаге да се одвоји од ње. Ћос. Б. Село се одвојило од њих, а они се одвојили од села. Михољ

одбити се, отргнути се.бити усмерен, управљен.напустити, оставити (кога, што), отићи; издвојити се, повући се.

Изворни текст (OCR)

одво̀јити, о̀двојӣм сврш. 1. а. оделити, оцепити, одсећи део од неке целине; раставити оно што је спојено, разлучити: ~ комад теста. — Нисам кадар одвојити то мјесто од старих својих успомена. Креш. б. скупити у засебну групу оно што је било с чиме измешано, издвојити: ~ кукољ од пшенице. — Гојко и Љубица одвојише свако своју децу. Ранк. 2. лишити што чега, уклонити, удаљити. — Како је могла ... одвојити од куће Огњана и опремити га у школу! Глиш. 3. оставити на страну. — Јана одвоји ручак за старицу. Макс. 4. познати по карактеристичним одликама, уочити, разликовати. — Док Србина и Хрвата ... није могућно разликовати, сваки ће одмах одвојити Бугаре. Цвиј. 5. надмашити друге, истаћи се, испредњачити. — Он је ... некако одвојио: зна, брате, све! Лаз. Л. Зар ће познати ... да ли сам умом, разбором и памећу одвојила од других жена. М-И.