одвр́нути
одврнути QA: medium
Лема
одврнути
Извор
том 4, стр. 27, редослед 4
- 1.а.
одвијањем, окретањем одговарајућег завртња покренути или појачати активност, ток, односно појачти прилив чега (течности, гаса, светлости и сл.): ~ славину, ~ ламПУ
дугме на радију и сл.
- 1.б.
окретањем скинути наврнути део, одвити, одш(а)рафити.
Последњом снагом одврнуо је бомбу. Поп. Ј.
- 1.в.
откључати, отворити.
lаре их врата одврну хитро кључем и зазове lepa. Војн.
- 2.
окренути на другу страну, обрнути.
На то Катинка одврне незадовољно главу. Шимун.
- 3.
задићи, посувратити.
Он одврну ћебе којим беше застрт кревет. Цар М.
- 4.
одговорити; у̀звратити.
Хоћу, вјеренице моја! — одврну млади кнез. Шен. Одврнут ћу срамоту срамотом. НПХ.
- 5.
одбити, одбацити.
Јуришићев ударац одврне од себе на МаЧка. Цес. А.
- 6.
вртећи откинути.
Главу ћу ти твоју одврнут!
Пододреднице
1. престати бити притегнут, затегнут, одвити се, одш(а)рафити се: одврнуо се завртањ. 2. окренути се; удаљити се, отићи. — Одврне се ... од њик, па нека се свађају сами. Вел. 3. одметнути се, отпадити се. Бак. Реч
Изворни текст (OCR)
одвр́нути, о̀двр̄не̄м сврш. 1. а. одвијањем, окретањем одговарајућег завртња покренути или појачати активност, ток, односно појачти прилив чега (течности, гаса, светлости и сл.): ~ славину, ~ ламПУ,