Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одву́ћи

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 27

одву́ћи

одвући

Стална адреса

Лема

одвући

Варијанте

о̀двӯћи

Извор

том 4, стр. 27, редослед 13

  1. 2.

    (аор. одву́кох 2. и

  2. 3.

    о̏двӯче; р. прид. о̀двӯкао -у́кла и о̀двӯкла, -ло; трп. прид. одву́чен, -а, -о и одву̀чен, -ѐна, -ѐно) сврш.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
  3. 1.

    вукући пренети.

    — Деловође и благајници одвукли су архиву и посакривали.
    Ћос. Д.
  4. 2.

    силом одвести; повући за собом.

    — И Вука одвукоше у апс.
    Вес.
    Зграби их ... олуја и у море их одвуче.
    М-И
  5. 3.

    преотети од некога, привући, примамити: ~ купце.

    — Улагачи ... могу лако да се одвуку на другу страну ако им се понуди већа камата.
    Арх. 1926,

Пододреднице

~ се

отићи једва се крећући, отетурати се. — Насумце се одвукла до сандука, чучнула крај њеrа. Бен. пеј. отићи, одскитати (се), одлуњати. — Женетина му се одвукла некуд на разговор. Мил. В

отићи једва се крећући, отетурати се.
Изворни текст (OCR)
одву́ћи и о̀двӯћи, -у́че̄м (аор. одву́кох, 2. и 3. л. о̏двӯче; р. прид. о̀двӯкао, -у́кла и о̀двӯкла, -ло; трп. прид. одву́чен, -а, -о и одву̀чен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. вукући пренети. — Деловође и благајници одвукли су архиву и посакривали. Ћос. Д. 2. силом одвести; повући за собом. — И Вука одвукоше у апс. Вес. Зграби их ... олуја и у море их одвуче. М-И. 3. преотети од некога, привући, примамити: ~ купце. — Улагачи ... могу лако да се одвуку на другу страну ако им се понуди већа камата. Арх. 1926.