Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀двјетовати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 24

о̀двјетовати

одвјетовати

Стална адреса

Лема

одвјетовати

Извор

том 4, стр. 24, редослед 22

  1. —

    (ијек.) несврш. заст вршити посао одвјетника, бити одвјетник, адвокатисати.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Златаровић је свјетовао Шех. Кватернику нека почне одмах одвјетовати.
Изворни текст (OCR)
о̀двјетовати, -тује̄м (ијек.) несврш. заст. вршити посао одвјетника, бити одвјетник, адвокатисати. — Златаровић је свјетовао Кватернику нека почне одмах одвјетовати. Шех.