Одредница

одгова́рати

несврштом 4, стр. 29

одгова́рати

одговарати QA: medium

Лема

одговарати

Извор

том 4, стр. 29, редослед 2

  1. 1.

    несврш. и уч. према одговорити.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.

    бити погодан за одређену намену, испуњавати услове (жеље, захтеве и сл.), пристајати, приличити (некоме, нечему); подударати се (с неким, с нечим).

    сл. — сличнос — средњи род
    — То тихо вјенчање ... је одrоварало њеној души.
    Коз. Ј.
    Свакоме треба дати да ради оно што му одговара.
    Ћос. Б.
    Оженио се како му не одrовара. Селим.
  3. 3.а.

    сносити одговорност за свој рад, свој поступак, односно за рад и стање поверене установе, организације и сл. гарантовати, јемчити.

    сл. — слично
    — Чланови управног одбора одговарају ... целим својим имањем друiТвеним повериоцима. Ар2. 1926. Ја одrоварам својом части да вам ниједан човјек неће ... учинити никакве неугодности.
    Крањч. Стј
  4. 3.б.

    бити окривљен; бити изведен пред суд.

    — Њему ће судити војни суд! Одговара за покушај разбијања одреда. Ћос.
  5. 3.д.

    Дошло је вријеме да и он одrовара за своја недела. Хорв.

  6. 4.

    омаловажавати или пођијати оно што је неко (старији) рекао, противречити.

    — Риста ... покварио метални будилник, и онда још матери дрско одrоварао.
    Сек.
  7. 5.

    појављивати се као рефлекс, одбијати се.

    — Забоље ме под лијевом сисом, a одrовараше под лопатицом.
    Љуб.
  8. 6.

    цркв. појањем учествовати у богослужењу поред свештеника који служи.

    цркв. — црквено
    — Један свештеник... служи, а неколико њи2 одrоварају.
    БВ 1909
  9. 7.

    шк. бити прозван ради оцењивања: ~ лекцијУ.

    шк. — школски

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према одговорити се. 2. бранити се, правдати се. — Могао је сваки човјек тужити и војводу, и он је морао доћи на суд да се одrовара. Вук

несврш. и уч. према одговорити се.бранити се, правдати се.
Изворни текст (OCR)
одгова́рати, -о̀ва̄ра̄м несврш. 1. несврш. и уч. према одговорити. 2. бити погодан за одређену намену, испуњавати услове (жеље, захтеве и сл.), пристајати, приличити (некоме, нечему); подударати се (с неким, с нечим). — То тихо вјенчање ... је одrоварало њеној души. Коз. Ј. Свакоме треба дати да ради оно што му одговара. Ћос. Б. Оженио се како му не одrовара. Селим. 3. а. сносити одговорност за свој рад, свој поступак, односно за рад и стање поверене установе, организације и сл. гарантовати, јемчити. — Чланови управног одбора одговарају ... целим својим имањем друiТвеним повериоцима. Ар2. 1926. Ја одrоварам својом части да вам ниједан човјек неће ... учинити никакве неугодности. Крањч. Стј. б. бити окривљен; бити изведен пред суд. — Њему ће судити војни суд! Одговара за покушај разбијања одреда. Ћос. Д. Дошло је вријеме да и он одrовара за своја недела. Хорв. 4. омаловажавати или пођијати оно што је неко (старији) рекао, противречити. — Риста ... покварио метални будилник, и онда још матери дрско одrоварао. Сек. 5. појављивати се као рефлекс, одбијати се. — Забоље ме под лијевом сисом, a одrовараше под лопатицом. Љуб. 6. цркв. појањем учествовати у богослужењу поред свештеника који служи. — Један свештеник... служи, а неколико њи2 одrоварају. БВ 1909. 7. шк. бити прозван ради оцењивања: ~ лекцијУ.