одгово̀рити
одговорити
Лема
одговорити
Извор
том 4, стр. 29, редослед 5
- 1.
дати одговор (на постављено питање, на писмо, поруку, оптужбу и сл.).
— Она му ништа не знаде одговорити.
- 2.а.
учинити што поводом чијег изазова, реаговати.
— Зарати се опет у Србији и одмах граница одговори устанком.
Одговори му Ружа ледом у очима.
- 2.б.
узвратити, одазвати се.
— Зато што је Соња сиромашна ... не смијеш одговорити на њезину ... љубав.
- 3.
(нечему) задовољити захтеве, испунити очекивања, обавезе, извршити задатак.
— Чини све што може ... да одговори службеној дужности.
- 4.
наговорити кога да одустане од неке намере, одвратити.
— Тихон је] ... одговорио архитекта да не иде кнезу.
- 5.
наћи оправдање, изговор за чији поступак, оправдати, одбранити.
— Врло је вешто умео одговорити село пред влаћу.
Пододреднице
оправдати одбијање, изговорити се, извинити се. — Дођу људи, па је зову ... а она се не може одговорити. Берт
Изворни текст (OCR)
одгово̀рити, -о̀ворӣм сврш. 1. дати одговор (на постављено питање, на писмо, поруку, оптужбу и сл.). — Она му ништа не знаде одговорити. Креш. 2. а. учинити што поводом чијег изазова, реаговати. — Зарати се опет у Србији и одмах граница одговори устанком. Андр. И. Одговори му Ружа ледом у очима. Мих. б. узвратити, одазвати се. — Зато што је Соња сиромашна ... не смијеш одговорити на њезину ... љубав. Крањч. Стј. 3. (нечему) задовољити захтеве, испунити очекивања, обавезе, извршити задатак. — Чини све што може ... да одговори службеној дужности. Лал. 4. наговорити кога да одустане од неке намере, одвратити. — Тихон је] ... одговорио архитекта да не иде кнезу. Крањч. Стј. 5. наћи оправдање, изговор за чији поступак, оправдати, одбранити. — Врло је вешто умео одговорити село пред влаћу. Рј. А.