одгоне́та̄ње

одгонетање

одгонетање

том 4, стр. 30, редослед 27

—
гл. им. од одгонетати (се) несврш. и уч. према одгоне(т)нути (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
одгоне́тати (се), -о̀не̄та̄м (се) и -о̀не̄ће̄м

Изворни текст (OCR)

одгоне́та̄ње с гл. им. од одгонетати. одгоне́тати (се), -о̀не̄та̄м (се) и -о̀не̄ће̄м (се) несврш. и уч. према одгоне(т)нути (се).