Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одѐбљати

сврштом 4, стр. 32

одѐбљати

одебљати

Стална адреса

Лема

одебљати

Извор

том 4, стр. 32, редослед 25

  1. 1.

    постати дебео, угојити се.

    — Обломов је према својим годинама некако одебљао.
    Глиш.
  2. 2.

    фиг. изгубити покретљивост, отежати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Вилице ти се стегле и језик одебљао.
    Нуш.
  3. 3.а.

    постати дубок, низак (о гласу).

    — llоказало се да му је глас одебљао.
    Перк.
  4. 3.б.

    (глас) необ. учинити (глас) дебелим, крупним, дати дубок тон (гласу).

    необ. — необично
    — Спусти руке низ тијело, одебља глас, те ... закријешти. Ројн.

Пододреднице

~ се

одебљати (1). — Многи играчи играју слабије ... кад се нагло одебљају. Кугл

одебљати (1).
Изворни текст (OCR)
одѐбљати, -а̄м сврш. 1. постати дебео, угојити се. — Обломов је према својим годинама некако одебљао. Глиш. 2. фиг. изгубити покретљивост, отежати. — Вилице ти се стегле и језик одебљао. Нуш. 3. а. постати дубок, низак (о гласу). — llоказало се да му је глас одебљао. Перк. б. (глас) необ. учинити (глас) дебелим, крупним, дати дубок тон (гласу). — Спусти руке низ тијело, одебља глас, те ... закријешти. Ројн.