оде́лити

оделити

Лема

оделити

Извор

том 4, стр. 33, редослед 4

1.
ијек. одијѐлити, сврш 1. издвојити из целине, заједнице; раздвојити, раставити.
ијек. — ијекавски
— Да чувате ... имање ... Ниједан да се није усудио да ишта одели!
Вес.
Моја је жеља ... да никад не одијелим свога живота од вашеrа.
Крањч. Стј
2.
одвојити кога из заједнице дајући му део заједничког имања: ~ синове, ~ брата.
3.
дати, доделити коме део нечега.
— Ошштина може ... оделити поједином свом члан неки део оштинске земље.
Марк. Св.

Пододреднице

~ се

1. издвојити се, одвојити се. — За кратко време оделе се чврсти делови од течних. Батут. 2. а. одвојити се, напустити кога. — Против њега ... устали с непомирљиво они од којих се Анте Старчевић одијелио. Риб. б. узети свој део имања и одвојити се из заједнице. — Још се није оделио од брата; али тек није без ичеrа. лшш

издвојити се, одвојити се.одвојити се, напустити кога.узети свој део имања и одвојити се из заједнице.

Изворни текст (OCR)

оде́лити, о̀де̄лӣм, ијек. одијѐлити, сврш. 1. издвојити из целине, заједнице; раздвојити, раставити. — Да чувате ... имање ... Ниједан да се није усудио да ишта одели! Вес. Моја је жеља ... да никад не одијелим свога живота од вашеrа. Крањч. Стј. 2. одвојити кога из заједнице дајући му део заједничког имања: ~ синове, ~ брата. 3. дати, доделити коме део нечега. — Ошштина може ... оделити поједином свом члан неки део оштинске земље. Марк. Св.