о̀дисати

одисати

Лема

одисати

Извор

том 4, стр. 37, редослед 2

1.
снажно издисати ваздух као израз бола или олакшања, уздисати.
— Мати још не спава, свеједнако се врти и дубоко одише.
Пав.
Задовољно је одисао као бог после седмога дана.
Сек.
2.
испуштати, одавати мирис; мирисати на нешто.
— Спржене мирисне биљке жарко су одисале.
Шимун.
Браде ... одишу на цркву, дуван ... и јодоформ.
Петр. В.
3.
фиг. бити прожет, испуњѐн чиме, зрачити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Њихова школа одисала је типичним духом њемачке класичне гимназије.
Уј.
4.
дизати се (као пара, као дах), пушити се.
— Са земље је одисала лака пара.
Јак.
5.
пропуштати ваздух.
— Дуну у цев, она одисаше.
Вес.

Изворни текст (OCR)

о̀дисати, -ише̄м несврш. 1. снажно издисати ваздух као израз бола или олакшања, уздисати. — Мати још не спава, свеједнако се врти и дубоко одише. Пав. Задовољно је одисао као бог после седмога дана. Сек. 2. испуштати, одавати мирис; мирисати на нешто. — Спржене мирисне биљке жарко су одисале. Шимун. Браде ... одишу на цркву, дуван ... и јодоформ. Петр. В. 3. фиг. бити прожет, испуњѐн чиме, зрачити. — Њихова школа одисала је типичним духом њемачке класичне гимназије. Уј. 4. дизати се (као пара, као дах), пушити се. — Са земље је одисала лака пара. Јак. 5. пропуштати ваздух. — Дуну у цев, она одисаше. Вес.