одлѐпача

одлепача, одљепача

Лема

одлепача

Варијанте

одљепача, одљѐпачa

Извор

том 4, стр. 40, редослед 7

—
агр. воћка (бресква, шљива) којој се коштица лако одваја од меса плода. Р-К Реч. сврш. скинути нешто што је залепљено; од себе. Божић.
одле́пити, о̀дле̄пӣм, ијек. одлијѐпити, одвојити: ~ марку. — фиr. Зграби је објема рукама ... и покуша је одлијепити

Пододреднице

~ се

1. одвојити се, отпасти. — Кожа се одлепила од прстију. Дед. В. 2. фиг. одвојити се, удаљити се. — Нису хтели да се одлепе од границе. Пер. Не може се одлијепити од слике. Божић. одлепљи́вати (се), одлѐпљује̄м (се), ијек

одвојити се, отпасти.фиг. одвојити се, удаљити се.

Изворни текст (OCR)

одлѐпача, ијек. одљѐпача, ж агр. воћка (бресква, шљива) којој се коштица лако одваја од меса плода. Р-К Реч. одле́пити, о̀дле̄пӣм, ијек. одлијѐпити, сврш. скинути нешто што је залепљено; одвојити: ~ марку. — фиr. Зграби је објема рукама ... и покуша је одлијепити од себе. Божић.