Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одлѐтети

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 40

одлѐтети

одлетети

Лема

одлетети

Извор

том 4, стр. 40, редослед 13

  1. 1.а.

    ијек. одлѐтјети, сврш а. летећи отићи, удаљити се.

    ијек. — ијекавски
    — Кћери моја ... што одлете, ластавице?
    Кош.
    Далеко одлетјеше млади дани.
    Тад.
  2. 1.б.

    отрчати, одјурити.

    — Закреше ханџаром и одлети бијесан даље.
    Шимун.
  3. 2.

    фиг. бити смењен с положаја; изгубити службу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Смениће га сигурно.
    — Мо̏ре, не само њега, одлетеће и командант.
    Јак.
  4. 3.

    при брзом покрету отпасти, откинути се.

    — Одлети му и штит од руке.
    М-И
Изворни текст (OCR)
одлѐтети, -тӣм, ијек. одлѐтјети, сврш. 1. а. летећи отићи, удаљити се. — фиг. Кћери моја ... што одлете, ластавице? Кош. Далеко одлетјеше млади дани. Тад. б. отрчати, одјурити. — Закреше ханџаром и одлети бијесан даље. Шимун. 2. фиг. бити смењен с положаја; изгубити службу. — Смениће га сигурно.— Мо̏ре, не само њега, одлетеће и командант. Јак. 3. при брзом покрету отпасти, откинути се. — Одлети му и штит од руке. М-И.