одлеђи́ва̄ње

одлеђивање

одлеђивање

том 4, стр. 39, редослед 24

—
гл. им. од одлеђивати (се) одлеђи́вати (се), -ѐђује̄м (се) несврш. и уч. према одледити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

одлеђи́ва̄ње с гл. им. од одлеђивати (се). одлеђи́вати (се), -ѐђује̄м (се) несврш. и уч. према одледити (се).