Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одликова́ње

стом 4, стр. 41

одликова́ње

одликовање

Лема

одликовање

Извор

том 4, стр. 41, редослед 5

  1. 1.

    посебан знак који се некоме даје (обично од шефа државе) као признање за посебне заслуге (војне или грађанске), орден, медаља.

    — Старац ... је носио два војничка одликовања.
    Тур.
  2. 2.

    изузетна пажња, почаст.

    archaic
    — Свуда га Његоша са особитим одликовањем сусретајV.
    Нен. Љ.
Изворни текст (OCR)
одликова́ње с 1. посебан знак који се некоме даје (обично од шефа државе) као признање за посебне заслуге (војне или грађанске), орден, медаља. — Старац ... је носио два војничка одликовања. Тур. 2. заст. изузетна пажња, почаст. — Свуда га Његоша са особитим одликовањем сусретајV. Нен. Љ.