Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀дличит

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 41

о̀дличит

одличит

Лема

одличит

Извор

том 4, стр. 41, редослед 11

  1. —

    који се разликује од других; особит, нарочит.

    — За женика је било особито одело, од свију осталих одличито. Ђорђ. одли́чити се, о̀длӣчӣм се сврш. покр. одрећи се; одвојити се.
    — Рођаци и братственици кривца не потпадају под освету ако је кривац прије злочина био формално одличен од својте.
    Рј. А.
    А чифчији било је препоручено ... да право мјери и дијели, да се ови Турци одличе од зулумћара.
    Миљ.
Изворни текст (OCR)
о̀дличит, -а, -о који се разликује од других; особит, нарочит. — За женика је  било особито одело, од свију осталих одличито. Ђорђ. одли́чити се, о̀длӣчӣм се сврш. покр. одрећи се; одвојити се. — Рођаци и братственици кривца не потпадају под освету ако је кривац прије злочина био формално одличен од својте. Рј. А. А чифчији било је препоручено ... да право мјери и дијели, да се ови Турци одличе од зулумћара. Миљ.