Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одло̀жити

сврштом 4, стр. 41

одло̀жити

одложити

Лема

одложити

Извор

том 4, стр. 41, редослед 18

  1. 1.

    одгодити.

    — Одложите ту причу за сутра.
    Јак.
    Одложио је свој пут.
    Бег.
  2. 2.

    ставити на страну, спустити, оставити, положити.

    — Он одложи ранац и устаде.
    Лал.
    Почео сам нарицати тек кад је одложио шибу.
    Хорв.
  3. 3.

    скинути, свући (горњу одећу).

    — Најприје нас одведе у своју собу да одложимо зимске капуте.
    Ђал.
  4. 4.

    (ватру) наложити, потпалити.

    dialectal
    — Нана устаде и одложи ватру ... па седосмо код огњишта.
    Вес.
  5. 5.

    пренети неку дужност на кога.

    archaic
    заст. — застарело
    — Одложи све на њега да он ради како зна.
    Вук
Изворни текст (OCR)
одло̀жити, о̀дложӣм сврш. 1. одгодити. — Одложите ту причу за сутра. Јак. Одложио је свој пут. Бег. 2. ставити на страну, спустити, оставити, положити. — Он одложи ранац и устаде. Лал. Почео сам нарицати тек кад је одложио шибу. Хорв. 3. скинути, свући (горњу одећу). — Најприје нас одведе у своју собу да одложимо зимске капуте. Ђал. 4. покр. (ватру) наложити, потпалити. — Нана устаде и одложи ватру ... па седосмо код огњишта. Вес. 5. заст. пренети неку дужност на кога. — Одложи све на њега да он ради како зна. Вук.