Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одло̀мити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 42

одло̀мити

одломити

Лема

одломити

Извор

том 4, стр. 42, редослед 5

  1. —

    (трп. прид. о̀дломљен) сврш. ломећи одвојити од нечега.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Одломи комад проје.
    Вес.
    Путем одломи снажну грану.
    Бен.

Пододреднице

~ се

отпасти, откинути се. — а нисам одломио наслон дивана] ... одломио се сам. Глиш

отпасти, откинути се.
Изворни текст (OCR)
одло̀мити, о̀дломӣм (трп. прид. о̀дломљен) сврш. ломећи одвојити од нечега. — Одломи комад проје. Вес. Путем одломи снажну грану. Бен.