Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одлучи́ва̄ње

стом 4, стр. 43

одлучи́ва̄ње

одлучивање

Лема

одлучивање

Извор

том 4, стр. 43, редослед 3

  1. —

    гл. им. од одлучивати (се). одлучи́вати (се), -у̀чује̄м (се) несврш. и уч. према одлучити (се). одлу́чити?, о̀длӯчӣм сврu. 1. а. донети одлуку, решити се на нешто.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    — Оштром свијести одлучих да бројим.
    Гор.
    б. закључити, решити.
    — Судбина »Рада« била је одлучена ... лист је престао излазити.
    Скерл.
    2. (што) бити пресудан за нешто, решити коначан исход.
    — Мој научни рад одлучио је моју судбину.
    Сек.
    Изгледа да је борбу одлучио за себе.
    Бат.
    3. (некога) утицати на кога при доношењу одлуке, определити, навести, приволети.
    — Мартовски метежи одлучили су краља да с уставном применом похита.
    Јов. С.

Пододреднице

~ се

1. одлучити (1). — Миркец се најзад одлучио и пре десетак дана стигао је у БиХаћ. Дед. В. 2. од више могућности изабрати једну, определити се. — Размиuљао је на што да се одлучи. Шов

одлучити (1).од више могућности изабрати једну, определити се.
Изворни текст (OCR)
одлучи́ва̄ње с гл. им. од одлучивати (се). одлучи́вати (се), -у̀чује̄м (се) несврш. и уч. према одлучити (се). одлу́чити?, о̀длӯчӣм сврu. 1. а. донети одлуку, решити се на нешто. — Оштром свијести одлучих да бројим. Гор. б. закључити, решити. — Судбина »Рада« била је одлучена ... лист је престао излазити. Скерл. 2. (што) бити пресудан за нешто, решити коначан исход. — Мој научни рад одлучио је моју судбину. Сек. Изгледа да је борбу одлучио за себе. Бат. 3. (некога) утицати на кога при доношењу одлуке, определити, навести, приволети. — Мартовски метежи одлучили су краља да с уставном применом похита. Јов. С.