о̀дмакло

и о̀дмакло 1. р. прид. од одмакнути, одмаћи (се). 2. у изразу: одмакле године старије године, старост. — Ја им конгресима се као човјек у одмаклим годинама веома радујем. Назор. Висок, жилав ... и поред одмаклих година...оштра погледа. Андр. И. одма̀кнути, одма̀ћи и о̀дмаћи, о̀дмакне̄м (имп. одма̀кни; аор. 2. и 3. л. о̏дмакнӯ, одма̀че и о̏дмаче; прил. пр. одма̀кнӯв(ши), одма̀ка̄в(ши) и о̀дмака̄в(шши); р. прид. одма̀кнуо, -ула, -уло и одмакао, одма̀кла и о̀дмакла, -ло) сврш. 1. помакнути, померити на веће одстојање, размак, измакнути, удаљити, отклонити. — Одмакне их новине држећи их у левој руци и гледа их из даљине. Лаз. Л. фиг. Зато одмакне разговор с опасних ствари. Михољ. 2. а. отићи, удаљити се. — Тек одмакосмо од куће, а дотрча неколико јагањаца пред нас. Вес. Клефелд одмакну брзим кораком. Шен. б. подићи се високо (о небеским телима). — Сунце је одмакло, грије, али нема припеке. Ћип. в. измаћи напред, развити се, испредњачити. — Европа је већ далеко одмакла од својих почетака и развила већ највеће концепције будућности. КР 1924. Г. у приличној мери проћи, протећи (о времену). — Сјели, разговорили се, а ноћ часом одмакла. Вел. 3. покр. одгодити, одложити нешто, причекати с нечим. — Одмакну испросом док се маћуха дома