Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одма́та̄ње

стом 4, стр. 45

одма́та̄ње

одматање

Лема

одматање

Извор

том 4, стр. 45, редослед 17

  1. в.

    гл. им. од одматати (се) одма́тати (се), о̀дма̄та̄м (се) несврш. в. одмотавати (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
    — Два радника ... одматала су коњаника, да би се та ... личност приказала ... гостима у империјалном сјају и ренесанској љепоти. Крл. одма̀ћи (се) и о̀дмаћи (се) = одмакнути (се).
Изворни текст (OCR)
одма́та̄ње с гл. им. од одматати (се). одма́тати (се), о̀дма̄та̄м (се) несврш. в. одмотавати (се). — Два радника ... одматала су коњаника, да би се та ... личност приказала ... гостима у империјалном сјају и ренесанској љепоти. Крл. одма̀ћи (се) и о̀дмаћи (се) = одмакнути (се).