Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одмахи́вати

несврштом 4, стр. 45

одмахи́вати

одмахивати

Лема

одмахивати

Извор

том 4, стр. 45, редослед 22

  1. 1.

    несврш и уч. према одмахнути.

    уч. — учестали глагол
  2. 2.а.

    замахивати; одбацивати нешто у страну (замахом, трзајем).

    — Да би издувао срџбу, претрчавао је басамаке одмахујући оном краћом, хромом ногом.
    Андр. И.
  3. 2.б.

    потискивати, гурати, одгуривати.

    — Било је то као код дјеце: из шале се гуркају и ... мало-помало
    — загрију се, кивно одмахују једно другога.
    Вуков.
  4. 3.

    давати знак махањем руке (при поздрављању).

    — Руке, којима с одмахују поздрави и одашиљу пољупци.
    Мар.

Пододреднице

~ се

1. неким покретом, замахом изражавати неслагање, неодобравање, одбијање. — Лука, јеси ли ваљано размислио што ти је наређено? ... Лука једе даље и одмахује се жлицом од ... равнатеља. Вел. 2. одбијати се. — фиг. Чим се бијаше она родила, окупале је виле у омаји, те се од Ње свако зло одмахивало као вода од МЛИна. Брл

неким покретом, замахом изражавати неслагање, неодобравање, одбијање.одбијати се.
Изворни текст (OCR)
одмахи́вати, -а̀хује̄м несврш. 1. несврш. и уч. према одмахнути. 2. а. замахивати; одбацивати нешто у страну (замахом, трзајем). — Да би издувао срџбу, претрчавао је басамаке одмахујући оном краћом, хромом ногом. Андр. И. б. потискивати, гурати, одгуривати. — Било је то као код дјеце: из шале се гуркају и ... мало-помало — загрију се, кивно одмахују једно другога. Вуков. 3. давати знак махањем руке (при поздрављању). — Руке, којима с одмахују поздрави и одашиљу пољупци. Мар.