о̀дмерити
одмерити
Лема
одмерити
Извор
том 4, стр. 46, редослед 17
- 1.
ијек. о̀дмјерити, сврш 1. примењујући неку меру, процењујући утврдити (дужину, тежину и сл.).
— Одмјере се количине отопљене соли у засићеним отопинама.
дати своју процену, установити.
— Ако те треба што посаветовати ... умем да одмерим шта је право, а шта није.
- 2.
одредити коме извесну меру чега (неко трајање, количину нечега итд.).
— Њу ... из атара протерају ... заслужну јој казну одмере.
Моје је вријеме одмјерено, а налог јасан.
- 3.
(често са додатком: очима, погледом, од главе до пете) веома пажљиво, оштро погледати, осмотрити.
— Андрија га мирно одмјери, тек му ... црне обрве мигнуше.
Учитељ ... одмери очИма дете од главе до пете.
- 4.
задати ударац, ударити: ~ шамар, ћушку. Бак. Реч.
- 5.
нагнути, отиснути се, појурити.
— Пас ... зграби зеца и одмјери низа страну.
Изр.
Пододреднице
уз. повр. 1. пажљиво, строго погледати један другога. 2. опробати снаге, сукобити се, потући се. — Срели су се војници и одмерили се! Њуш
Изворни текст (OCR)
о̀дмерити, -ӣм, ијек. о̀дмјерити, сврш. 1. примењујући неку меру, процењујући утврдити (дужину, тежину и сл.). — Одмјере се количине отопљене соли у засићеним отопинама. Кем. фиг. дати своју процену, установити. — Ако те треба што посаветовати ... умем да одмерим шта је право, а шта није. Нуш. 2. одредити коме извесну меру чега (неко трајање, количину нечега итд.). — Њу ... из атара протерају ... заслужну јој казну одмере. Рад. Д. Моје је вријеме одмјерено, а налог јасан. Цар Е. 3. (често са додатком: очима, погледом, од главе до пете) веома пажљиво, оштро погледати, осмотрити. — Андрија га мирно одмјери, тек му ... црне обрве мигнуше. Божић. Учитељ ... одмери очИма дете од главе до пете. Шапч. 4. задати ударац, ударити: ~ шамар, ћушку. Бак. Реч. 5. нагнути, отиснути се, појурити. — Пас ... зграби зеца и одмјери низа страну. Кал. Изр.