Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀дметнӣк

мтом 4, стр. 47

о̀дметнӣк

одметник

Лема

одметник

Извор

том 4, стр. 47, редослед 8

  1. —

    онај који се од кога или чега одметнуо, отпадник; бунтовник (против власти, поретка и сл.).

    сл. — слично
    — Поче се најчешће виђати с глумцем, одметником од своје дружине. Дом. Жигосан је као одрод и одметник ... само зато јер језаступао хрватске народне интересе.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
о̀дметнӣк м онај који се од кога или чега одметнуо, отпадник; бунтовник (против власти, поретка и сл.). — Поче се најчешће виђати с глумцем, одметником од своје дружине. Дом. Жигосан је као одрод и одметник ... само зато јер језаступао хрватске народне интересе. Крл.