одмѐтнути
одметнути
Лема
одметнути
Варијанте
о̀дметнути
Извор
том 4, стр. 47, редослед 13
- 1.
сврш. учинити да се ко одметне, подстаћи на побуну, подбунити, подбости.
— Што одметну тебе у хајдуке, што толике погради зулуме?
- 2.
одбацити, одложити.
— То франачко одијело одмах ћеш скинути са себе и обући одметнуто одијело босанских везира.
- 3.
бацити даље него други, преко мете, пребацити.
— Не би могла Анђе одолити, одметнути с рамена каменом и одскочит скоком јуначкијем.
- 4.
одузети, смањити.
— Ја ту нити могу што додати ни одметнути.
Пододреднице
а. побунити се против власти, закона, друштва; отпадити се. — Радио је као надничар у једној воденици, а затим се одметнуо у хајдуке — у Фрушку гору. Чол. б. удаљити се, отуђити се. — Чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо се од оца и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама. Глиш. Сви се изневјеришце своме језику, само она не одметну се од рода. Шен
Изворни текст (OCR)
одмѐтнути и о̀дметнути, о̀дметне̄м сврш. 1. учинити да се ко одметне, подстаћи на побуну, подбунити, подбости. — Што одметну тебе у хајдуке, што толике погради зулуме? НП Вук. 2. одбацити, одложити. — То франачко одијело одмах ћеш скинути са себе и обући одметнуто одијело босанских везира. Том. 3. бацити даље него други, преко мете, пребацити. — Не би могла Анђе одолити, одметнути с рамена каменом и одскочит скоком јуначкијем. НПХ. 4. одузети, смањити. — Ја ту нити могу што додати ни одметнути. Вук.