Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одмо̀ћи

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 49

одмо̀ћи

одмоћи

Лема

одмоћи

Варијанте

о̀дмоћи

Извор

том 4, стр. 49, редослед 9

  1. 2.

    (имп одмо̀зи; аор. 2. и

  2. 3.p.

    одмо̀же и о̏дможе; прил. пр. одмо̀га̄в(ши) и о̀дмога̄в(ши) р. прид. о̀дмогао, одмо̀гла и о̀дмогла, -ло) сврш.

    прил. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примерприд. — придев
  3. 1.

    учинити сметњу, тешкоћу, нанети штету, нашкодити; супр. помоћи.

    супр. — супротно
    — lашао се У положају да ... више одмогне неголи помогне.
    КР 1924
  4. 2.

    необ. олакшати коме, ослободити кога терета.

    необ. — необично
    — Телећаци им нису више потребни, те их товаре на своја леђа наши пешаци ... да одмогну Чесима, а и себе мало снабдејV.
    Јак.
Изворни текст (OCR)
одмо̀ћи и о̀дмоћи, о̀дмогне̄м (имп. одмо̀зи; аор. 2. и 3. л. одмо̀же и о̏дможе; прил. пр. одмо̀га̄в(ши) и о̀дмога̄в(ши); р. прид. о̀дмогао, одмо̀гла и о̀дмогла, -ло) сврш. 1. учинити сметњу, тешкоћу, нанети штету, нашкодити; супр. помоћи. — lашао се У положају да ... више одмогне неголи помогне. КР 1924. 2. необ. олакшати коме, ослободити кога терета. — Телећаци им нису више потребни, те их товаре на своја леђа наши пешаци ... да одмогну Чесима, а и себе мало снабдејV. Јак.