Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одмјера́вати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 46

одмјера́вати

одмјеравати

Лема

одмјеравати

Извор

том 4, стр. 46, редослед 11

  1. в.

    (се) = одмеривати (се) несврш и уч. према одмерити (се). одме́рати (се), о̀дме̄ра̄м (се), ијек. одмје́рати (се), несврш. в. одмеравати (се).

    уч. — учестали глаголијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
    — Разгледао је гломазну бомбу ... одмјерао јој на длану тежину. Ћоп. Примаче се кћери ... и изрече лагано, одмјерајући сваку ријеч ...
    Мат.
Изворни текст (OCR)
одмјера́вати (се) = одмеривати (се) несврш. и уч. према одмерити (се). одме́рати (се), о̀дме̄ра̄м (се), ијек. одмје́рати (се), несврш. в. одмеравати (се). — Разгледао је гломазну бомбу ... одмјерао јој на длану тежину. Ћоп. Примаче се  кћери ... и изрече лагано, одмјерајући сваку ријеч ... Мат.