одно̀сити

односити

Стална адреса

Лема

односити

Извор

том 4, стр. 51, редослед 21

1.
(трп. прид. о̀дношен) несврш. несврш. и уч. према однети
трп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
2.
окретати, кривити у страну, на страну (о глави).
dialectal
покр. — покрајински
— Имају кола и много јутара земље, али од нас главе не односе.
Вил.
3.
необ, бити налик на што, наличити, заносити.
— Немој да ми замјериш, мисл ти односе много на књишки, господски.
Шуб.

Пододреднице

~ се

1. имати одређени однос према коме, чему, понашати се, држати се. — Сви су се] ... односили ... према нама са ... њежношћу. Чол. 2. бити у вези с ким, с чим, тицати се. — Нијемо наговјештава да се његове ријечи односе на покојну супругV]. Креш. 3. стајати у извесној сразмери (према нечему). — До бородинске битке односиле су се наше силе према француским приближно као пет према шест. Крањч. Стј

имати одређени однос према коме, чему, понашати се, држати се.бити у вези с ким, с чим, тицати се.стајати у извесној сразмери (према нечему).

Изворни текст (OCR)

одно̀сити, о̀дносӣм (трп. прид. о̀дношен) несврш. 1. несврш. и уч. према однети. 2. покр. окретати, кривити у страну, на страну (о глави). — Имају кола и много јутара земље, али од нас главе не односе. Вил. 3. необ, бити налик на што, наличити, заносити. — Немој да ми замјериш, мисл ти односе много на књишки, господски. Шуб.