одобровоља́ва̄ње

одобровољавање

одобровољавање

том 4, стр. 52, редослед 15

—
гл. им. од одобровољавати (се) одобровоља́вати (се), -о̀ља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према одобровољити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

одобровоља́ва̄ње с гл. им. од одобровољавати (се). одобровоља́вати (се), -о̀ља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према одобровољити (се).