Одредница

о̀довле̄

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 52

о̀довле̄

одовле QA: medium

Стална адреса

Лема

одовле

Извор

том 4, стр. 52, редослед 19

  1. в.

    (н) прил. в. одавде.

    dialectal
    прил. — прилогпокр. — покрајинскив. — (после броја) век
    — Оклен си? ... Одовлен
    — одговори дјевојка. Ћор. одо̀вуд(а̄) и о̀довуд(а̄) 1. прил. одавде, од ове стране, из овог правца.
    — Свјетска је слава ко вјетри што хује, сад одовуд, сад одонуд.
    Комб.
  2. 2.

    предл. с ген. покр. с ове стране, од (са значењем полазне тачке неког кретања).

    — Да, одовуд Љум-Куле клиснуо је. Рад.
  3. д.

    Д. одо̀зго̄(р), одозго́ра и одозго́ре прил. = озго 1. с горње стране, од горе; на горњој страни, горе.

    прил. — прилогс — средњи род
    — Румен зрачак затрепери одозrора.
    Ил.
    Поезија би требала као неко сунце гледати на свијет одозrо.
    КХ 1936
    Одозгор је мукло шумио вјетар.
    Бен.
    И саме звезде, и оне одозгоре и ове у мојој башти почеше да звоне.
    Богдан.
    2. још, поврх тога.
    — Шта би ми ... дао за овог другог опасника? ... Велику ливаду и забран ... И забран одозго и виноград одозrо.
    Ћос. Д.

Фразе

гледати (на кога) ~ бити охол, уображен, сујетан. одо̀здо̄(л) и одоздо́ла прил. = оздо 1. а. с доње стране, од доле. — Одоздола је допирао разговор. Бег. б. доле, на доњој страни. — Одоздо ријека ... а одозго клисуре заробиле малу варош. Шимун. А на ноге од злата пашмаге, одоздол су сребром потковане. НП Вук. 2. фиг. потичући од обичних људи, од народа, од маса. — Истакао је да је удруживање никло одоздо, као нужна потреба развитка привредних организација. Пол. 19ђ7.
Изворни текст (OCR)
о̀довле̄(н) прил. покр. в. одавде. — Оклен си? ... Одовлен — одговори дјевојка. Ћор. одо̀вуд(а̄) и о̀довуд(а̄) 1. прил. одавде, од ове стране, из овог правца. — Свјетска је слава ко вјетри што хује, сад одовуд, сад одонуд. Комб. 2. предл. с ген. покр. с ове стране, од (са значењем полазне тачке неког кретања). — Да, одовуд Љум-Куле клиснуо је. Рад. Д. одо̀зго̄(р), одозго́ра и одозго́ре прил. = озго 1. с горње стране, од горе; на горњој страни, горе. — Румен зрачак затрепери одозrора. Ил. Поезија би требала као неко сунце гледати на свијет одозrо. КХ 1936. Одозгор је мукло шумио вјетар. Бен. И саме звезде, и оне одозгоре и ове у мојој башти почеше да звоне. Богдан. 2. још, поврх тога. — Шта би ми ... дао за овог другог опасника? ... Велику ливаду и забран ... И забран одозго и виноград одозrо. Ћос. Д.