одомаћи́ва̄ње
одомаћивање
Лема
одомаћивање
Извор
том 4, стр. 53, редослед 24
- —
гл. им. од одомаћивати (се). и уч. према одомаћити (се).
одомаћи́вати (се), -а̀ћује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
одомаћи́ва̄ње с гл. им. од одомаћивати (се). одомаћи́вати (се), -а̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према одомаћити (се).