одома́ћити
одомаћити
Лема
одомаћити
Извор
том 4, стр. 53, редослед 25
- 1.
учинити домаћим, блиским; увести у сталну употребу.
— Лаза Костић чинио је покушаје да одомаћи код нас јамб.
- 2.
добро упознати некога с нечим, навикнути га на нешто.
— Ви нас необично лако одомаћите са обичајима и доrађајима који су сушта супротност нашим навикама.
Пододреднице
1. а. почети се осећати домаћим, навикнути се на неку средину, обичаје и сл. — фиг. Животиње су ... бежале из предела бојишта у коме се грозовита смрт одомаћила. Јакш. Ђ. б. припитомити се; размножити се у одређеном крају (о животињама и биљкама). — Фил слон се одомаћи у чаршији и поче да показује своју праву нарав. Андр. И. На југу се ... раж много касније одомаћила, јер јој нема трага ни у тамошњим старим језицима, ни у старим споменицима. Панч. в. прећи у сталну употребу, уобичајити се, раширити се, укоренити се. — То је већ ружан и одомаћен обичај у Далмацији. Јел. 2. стећи дом, сместити се, настанити се у кући; постати домаћин, окућити се. — Када су првобитни људи прилазили пећинама да се у њима одомаће, ретко су их кад налазили празне и незаузете. Жуј. Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се. Нуш
Изворни текст (OCR)
одома́ћити, -о̀ма̄ћӣм сврш. 1. учинити домаћим, блиским; увести у сталну употребу. — Лаза Костић чинио је покушаје да одомаћи код нас јамб. Јов. С. 2. добро упознати некога с нечим, навикнути га на нешто. — Ви нас необично лако одомаћите са обичајима и доrађајима који су сушта супротност нашим навикама. Мат.