Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одрѐшитељ

мтом 4, стр. 58

одрѐшитељ

одрешитељ, одрјешитељ QA: medium

Лема

одрешитељ

Варијанте

одрјешитељ, одрјѐшитељ

Извор

том 4, стр. 58, редослед 26

  1. —

    онај који разрешава од грехова, који опрашта б2О ДРЕШИТИ грехове, исповедник.

    — Исповједник душа, одрјешитељ од гријеха. Богд. одре́шити, о̀дре̄шӣм, ијек. одријѐшити, сврш. 1. ослободити веза, одвезати, развезати.
    — Старац пође први до клијети ... да одријеши дрвену кључаницу.
    Ђал.
    Прича како је једном момку ... свезао руке наопако ... и како га је тек други његов сељак одрешио.
    Вес.
    2. уопште ослободити чега (обавезе, кривице, греха).
    — Искамчила је... обећање... да ће измолити ... свештеника, који ће је од једног брата одрешити, а за другог привенчати.
    Црњ.
    Поморски суд ... одријешио га је.
    Војн.
    Калуђер ми рече да је они нијесу могли одријешити, него да су је опремили владици.
    Љуб.
    3. проговорити одлучно, одсечно
    — Кад ступих к њему ... одријеших: »Ти си, Лазо?«
    Буд.

Фразе

~ језик в. уз језик (изр.); ~ кесу в. уз кеса (изр.).

Пододреднице

~ се

1. одвезати се, развезати се. — la једном дворском балу одреши се подвезица грофице. Нен. Љ. 2. оделити се, одвојити се. — Деша (одријешила се од њега и коракнула напријед ...). Војн. 3. дати дар, поклонити (обично у вези с обичајем на Оцеве и Материце). — Деци су се одрешиле на Материце председница Црвеног крста ... и управитељица обданишта. Пол. 1944

одвезати се, развезати се.оделити се, одвојити се.дати дар, поклонити (обично у вези с обичајем на Оцеве и Материце).
Изворни текст (OCR)
одрѐшитељ, ијек. одрјѐшитељ, м онај који разрешава од грехова, који опрашта б2О ДРЕШИТИ грехове, исповедник. — Исповједник душа, одрјешитељ од гријеха. Богд. одре́шити, о̀дре̄шӣм, ијек. одријѐшити, сврш. 1. ослободити веза, одвезати, развезати. — Старац пође први до клијети ... да одријеши дрвену кључаницу. Ђал. Прича како је једном момку ... свезао руке наопако ... и како га је тек други његов сељак одрешио. Вес. 2. уопште ослободити чега (обавезе, кривице, греха). — Искамчила је... обећање... да ће измолити ... свештеника, који ће је од једног брата одрешити, а за другог привенчати. Црњ. Поморски суд ... одријешио га је. Војн. Калуђер ми рече да је они нијесу могли одријешити, него да су је опремили владици. Љуб. 3. проговорити одлучно, одсечно — Кад ступих к њему ... одријеших: »Ти си, Лазо?« Буд.