одро̀нити

одронити QA: medium

Лема

одронити

Извор

том 4, стр. 61, редослед 3

1.а.
одваливши, откинувши, подлокавши обурвати, однети (земљу, камење).
— Пастирчићи одроне од стене камен, докотрљају га ба! на ивицу ... провалије.
Јакш. Ђ.
Сваке године вода одрони земљу.
Нам.
б. одвојити нешто ситно, намрвити.
— Он им одрони још коју мрву.
Десн.
2. учинити да што истече, испустити (о сузама).
— Свије се око ње и одрони сузу.
М-И
3. покр. изморити, измучити.
— Одрони ме ово тешко бреме.
Рј. А.

Пододреднице

~ се

1. обурвати се, откотрљати се (о подлоканој земљи, стењу). — У околини вароши се одронила жута земља и затрпала неколико кућа. Сек. 2. спа̏сти; скотрљати се. — Загрнуо је њезина плећа шалом који се одронио с њих. Бег. На тло се одрони суза од лица. М-И 3. необ. одвојити се, удаљити се. — Одрони се од њих, ноге му несигурне. Ћос. Д. 4. покр. намучити се, пропасти од умора. — Суха земља, па смо се одронили копајући. Рј. А

обурвати се, откотрљати се (о подлоканој земљи, стењу).спа̏сти; скотрљати се.необ. одвојити се, удаљити се.намучити се, пропасти од умора.

Изворни текст (OCR)

одро̀нити, о̀дронӣм сврш. 1.а. одваливши, откинувши, подлокавши обурвати, однети (земљу, камење). — Пастирчићи одроне од стене камен, докотрљају га ба! на ивицу ... провалије. Јакш. Ђ. Сваке године вода одрони земљу. Нам. б. одвојити нешто ситно, намрвити. — Он им одрони још коју мрву. Десн. 2. учинити да што истече, испустити (о сузама). — Свије се око ње и одрони сузу. М-И. 3. покр. изморити, измучити. — Одрони ме ово тешко бреме. Рј. А.