Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одру́бити

сврштом 4, стр. 62

одру́бити

одрубити

Лема

одрубити

Извор

том 4, стр. 62, редослед 4

  1. 1.

    одсећи, одрезати.

    — Потеже нож и одруби му главу, па је баци.
    Вес.
  2. 2.

    откинути, одвалити, отргнути.

    — Лојко пас] ... дао се на посао да ... одруби што већи комад бута.
    Кал.
  3. 3.

    фиг. (често и у изразу: ~ као на пању) одсечно, оштро одговорити, узвратити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ти си им ваљада онакова шта одрубио, како си ономадне домаћину жупнику, па ти показаше врата.
    Ков. А.
    Слушао га учитељ, па и њему одрубио као на пању.
    Бар.
  4. 4.

    рашити, одшити руб, шав. Бак. Реч.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
одру́бити, о̀дрӯбӣм сврш. 1. одсећи, одрезати. — Потеже нож и одруби му главу, па је баци. Вес. 2. откинути, одвалити, отргнути. — Лојко пас] ... дао се на посао да ... одруби што већи комад бута. Кал. 3. фиг. (често и у изразу: ~ као на пању) одсечно, оштро одговорити, узвратити. — Ти си им ваљада онакова шта одрубио, како си ономадне домаћину жупнику, па ти показаше врата. Ков. А. Слушао га учитељ, па и њему одрубио као на пању. Бар. 4. покр. рашити, одшити руб, шав. Бак. Реч.