Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀дсечно̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 64

о̀дсечно̄ст

одсечност QA: medium

Стална адреса

Лема

одсечност

Извор

том 4, стр. 64, редослед 17

  1. —

    ијек. о̀дсјечно̄ст, ж особина онога који је одсечан, онога што је одсечно, одлучност.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Држала је да се одсечношћу може све постићи. Јов. С. одсија́вати?, -ѝја̄ва̄м несврш. 1. несврш. и уч. према одсијати.
  2. 2.

    сијати, блистати; одблескивати, одсевати.

    — Одсијева модро летње иње са високих трава.
    Дуч.
    И куд год је погледао свуд му одсијавао тај страшан поглед.
    Рад. Д.
    3. фиг. одражавати се, огледати се.
    — Он је мисао није исказивао; он ју је чак и крио, али је она одсијавала у његовим очима.
    Ком.
Изворни текст (OCR)
о̀дсечно̄ст, -ости, ијек. о̀дсјечно̄ст, ж особина онога који је одсечан, онога што је одсечно, одлучност. — Држала је да се одсечношћу може све постићи. Јов. С. одсија́вати?, -ѝја̄ва̄м несврш. 1. несврш. и уч. према одсијати. 2. сијати, блистати; одблескивати, одсевати. — Одсијева модро летње иње са високих трава. Дуч. фиг. И куд год је погледао свуд му одсијавао тај страшан поглед. Рад. Д. 3. фиг. одражавати се, огледати се. — Он је мисао  није исказивао; он ју је чак и крио, али је она одсијавала у његовим очима. Ком.