Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одска́кати

несврштом 4, стр. 65

одска́кати

одскакати

Лема

одскакати

Извор

том 4, стр. 65, редослед 16

  1. 1.

    несврш. и уч. према одскочити.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.а.

    одскакивати, подскакивати при вожњи по неравном путу.

    — Кола већ почеше одскакати а тамо, а тамо.
    Срем.
  3. 2.б.

    дизати се и спуштати се на седлу при јахању.

    — Коњаници ... одскачу од седла у лаганом касу.
    Ранк.
  4. 2.в.

    дизати се и спуштати се бурно при дисању.

    — Прси Маријине почеше силно одскакати.
    Лаз. Л.
  5. 3.

    такмичити се у скакању у даљину, надскакивати се.

    — Младеж заметнула игру, одскачу један другом.
    Вес.
  6. 4.

    одсјајивати.

    — Сунце погдјегде одскаче од ибрика или џезве.
    Куш.
  7. 5.

    фиг. истицати се, одвајати се, издвајати се (од средине).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Живо је одскакала бјелина његове одјеће од плавих ... одора уоколо.
    Цар Е.
Изворни текст (OCR)
одска́кати?, о̀дска̄че̄м несврш. 1. несврш. и уч. према одскочити. 2. а. одскакивати, подскакивати при вожњи по неравном путу. — Кола већ почеше одскакати а тамо, а тамо. Срем. б. дизати се и спуштати се на седлу при јахању. — Коњаници ... одскачу од седла у лаганом касу. Ранк. в. дизати се и спуштати се бурно при дисању. — Прси Маријине почеше силно одскакати. Лаз. Л. 3. такмичити се у скакању у даљину, надскакивати се. — Младеж заметнула игру, одскачу један другом. Вес. 4. одсјајивати. — Сунце погдјегде одскаче од ибрика или џезве. Куш. 5. фиг. истицати се, одвајати се, издвајати се (од средине). — Живо је одскакала бјелина његове одјеће од плавих ... одора уоколо. Цар Е.