Одредница

одско̀чити

сврштом 4, стр. 66

одско̀чити

одскочити QA: medium

Лема

одскочити

Извор

том 4, стр. 66, редослед 3

  1. 1.а.

    скочивши одвојити се од чега; нагло скочити

    — Одскочи кано да га је ујела отровница змија. Ков.
  2. 1.б.

    одбити се од чега.

    — БVздован се не разбије, него одскочи од леда. Н. прип.
    Вук
  3. 1.в.

    сјахати.

    — Од брзијех одскочише коња.
    Маж. И.
  4. 1.г.

    нагло се отворити.

    — Нешто силно груну У врата, и она одскочише.
    Лаз. Л.
  5. 1.д.

    попети се, дићи се, успети се (о небеским телима при њиховом свакодневном кретању); освојити, увелико настати.

    — Сунце бјеше одскочило три копља.
    Мат.
    Дан је одскочио високо. Донч.
    Франг.
  6. 1.ђ.

    фиг. нићи, порасти. —Усјеви су већ били одскочили, маслине процвјетале.

  7. 2.

    у скоку отрчати, скокнути.

    — Срећа је била толика да се није могла притајити, већ је морала одмах одскочити матери.
    О-А
  8. 3.

    при такмичењу у скакању даље скочити од другог, надскочити.

    — Увек сам му могао одскочити, кад бисмо скакали трипут из места.
    Нед.
  9. 4.

    искочити, набрекнути.

    — Одскочила је на свакој страни врата таква жила.
    Наз.
    Румени образи јој од-скочили од стегнуте шамије.
    Станк.
  10. 5.

    фиг. истаћи се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Чекам да неко из наше фамилије одскочи, брате ... да се прослави.
    Нуш.
Изворни текст (OCR)
одско̀чити, о̀дскочӣм сврш. 1. а. скочивши одвојити се од чега; нагло скочити. — Одскочи кано да га је ујела отровница змија. Ков. А. б. одбити се од чега. — БVздован се не разбије, него одскочи од леда. Н. прип. Вук. в. сјахати. — Од брзијех одскочише коња. Маж. И. г. нагло се отворити. — Нешто силно груну У врата, и она одскочише. Лаз. Л. д. попети се, дићи се, успети се (о небеским телима при њиховом свакодневном кретању); освојити, увелико настати. — Сунце бјеше одскочило три копља. Мат. Дан је одскочио високо. Донч. ђ. фиг. нићи, порасти. —Усјеви су већ били одскочили, маслине процвјетале. Франг. 2. у скоку отрчати, скокнути. — Срећа је била толика да се није могла притајити, већ је морала одмах одскочити матери. О-А. 3. при такмичењу у скакању даље скочити од другог, надскочити. — Увек сам му могао одскочити, кад бисмо скакали трипут из места. Нед. 4. искочити, набрекнути. — Одскочила је на свакој страни врата  таква жила. Наз. Румени образи јој од-скочили од стегнуте шамије. Станк. 5. фиг. истаћи се. — Чекам да неко из наше фамилије одскочи, брате ... да се прослави. Нуш.