Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одсто̀јати

сврштом 4, стр. 67

одсто̀јати

одстојати

Лема

одстојати

Извор

том 4, стр. 67, редослед 16

  1. 1.

    в. одстајати.

    — Ноћас ћу ја ... одстојати стражу под оружјем.
    Вел.
  2. 2.

    постојати мало; устојати се од стајања.

    — Мора ... испећи хостија, да мало одстоје и попусте.
    Пав.
  3. 3.

    бити удаљен од извесне тачке, не бити сасвим уз нешто.

    — Пешеви капута далеко сV одстојали од мршава тела.
    Сек.
Изворни текст (OCR)
одсто̀јати, -сто̀јӣм сврш. 1. в. одстајати. — Ноћас ћу ја ... одстојати стражу под оружјем. Вел. 2. постојати мало; устојати се од стајања. — Мора ... испећи хостија, да мало одстоје и попусте. Пав. 3. бити удаљен од извесне тачке, не бити сасвим уз нешто. — Пешеви капута далеко сV одстојали од мршава тела. Сек.